Za mere aktivne politike zapošljavanja u 2018. godini biće izdvojeno 3,65 milijardi dinara, najavio je danas državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Nerić. Nerić je za RTS ukazao da je to znatno povećanje u odnosu na 2,8 milijardi dinara iz prethodne godine.

U 2018. godini 3,65 milijardi za mere zapošljavanja

On je dodao da su obezbeđena i sredstva u iznosu od 550 miliona dinara za realizaciju mera profesionalne rehabilitacije i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

"Ono što je ključno reći je da je u 2017. godini Nacionalna služba za zapošljavanje dobila grant podršku programu zapošljavanja Nacionalne službe i kroz sve te programe koji osmislili u Nacionalnoj službi prošlo je više od 27.000 ljudi, od kojih je 5.300 odmah dobilo posao", rekao je Nerić.

Pored svih vidova samozapošljavanja i subvencionisanja zapošljavanja, dodao je Nerić, prisutni su centri za samoobuku i klubovi zapošljavanja. Istovremeno je ukazao da je 2010. godine 10 lokalnih akcionih planova bilo u jedinicama lokalne samouprave, dok je 2017. 139 jedinica lokalnih samouprava imalo svoje programe.

"To je već poboljšanje preko 120 lokalnih jedinica koje su se uključile u mere samozapošljavanja", konstatovao je Nerić.

Nerić je rekao da podaci ukazuju na smanjenje nezaposlenosti za više od 10 odsto u novembru ove godine u odnosu na isti mesec 2016. godine.

Na konstataciju da je mapa stanovništva u Srbiji pokazala da je stopa nezaposlenosti u Tutinu 46,1 odsto, a u opštini Novi Beograd oko 4 odsto, Nerić je rekao da siromaštvo ide zajedno sa nezaposlenošću.

"Tamo gde budemo povećavali broj nezaposlenih, sigurno ćemo smanjivati i stopu siromaštva. Ključna mera bi trebalo da bude samozapošljavanje i subvencironisano zapošljavanje", rekao je Nerić.

Osvrnuo se i na karijerno informisanje, navodeći da je zamišljeno kao pomoć licima koja su nezaposlena, a koja nemaju sva znanja kako da dođu do posla.

"Samopredstavljanje je do danas bilo veliki problem. U ovom trenutku kroz klubove, centre koji se formiraju, dolazi se do karijernog vođenja, odnosno informisanja na koji način ljudi mogu da utiču na svoju karijeru", rekao je Nerić.

Govoreći o radnim mestima koje nedostaju na srpskom tržistu, Nerić je istakao da se kod visokoobrazovanih ljudi traže inženjeri informacionih tehnolohgija, elektrotehničari, mašinovođe, profesori matematike, fizike, stranih jezika, lekari specijalisti, diplomirani farmaceuti, stručnjaci za finansije i osobe iz oblasti građevine i računarstva.

Kada je reč o licima sa srednjom stručnom spremom, Nerić je ukazao na potrebu za operaterima na rad na visokostručnim sofisticiranim mašinama u metalnoj industriji, zavarivačima, knjigovođama, računovođama, zdravstvenim negovateljicama i medicinskim sestrama, zidarima....