Pre samo nekoliko godina nedostatak radne snage je u svakoj opštini u Srbiji bio u domenu naučne fantastike. Ove godine takvim "problemom" mogu da se pohvale Ruma, Inđija, Smederevo i Stara Pazova. U ovim gradovima spiskovi nezaposlenih sve su kraći, a potraga za pojedinim profesijama proširuje se na čitavu Srbiju.
Od 2014. godine širom Srbije, a najviše na liniji Koridora 10, sve je više otvorenih fabrika, oko 60, uglavnom stranih investitora. Investicije počinju i u zapadnoj Srbiji i Pomoravlju, na liniji Koridora 11, koji su izvor nove radne snage, a gde do sada, zbog nepostojanja putne infrastrukture, nije bilo mogućnosti za veća ulaganja.
Pokrenuo se i jug zemlje. Najviše se radi na otvaranju novih preduzeća u Nišu, ali investitori dolaze i u Krupanj, Lebane, Žitorađu, Belu Palanku, tamo gde 50 godina niko nije otvorio ništa novo.
U Rumi je, znaju Sremci, najlakše doći do posla u nekom proizvodnom pogonu, jer je stalno otvoren konkurs. U desetak stranih i domaćih kompanija koje već nekoliko godina posluju na području ovog grada, do stalnog zaposlenja može da se dođe odmah posle sedmodnevne obuke. I dok u većem delu Srbije radnici ne biraju poslove na kojima će raditi, kompanije u Rumi muku muče u potražnji za radnom snagom.
- Mi trenutno zapošljavamo oko 450 radnika, kojih ima i iz ostalih okolnih mesta - kaže Dragan Todić u ime “Adiane teks” u Rumi, koja šije kupaće kostime. - Kod nas posao uvek može da se nađe, neki radnici odlaze, drugi dolaze, ali i mi se susrećemo sa istim problemom kao i većina kompanija.
Samo u ovoj godini tri kompanije su najavile ili započele proširenje svojih proizvodnih pogona, u kojima treba dodatno da se zaposli 700 radnika. Broj od 300 radnika ne može da dostigne kinesko-danski Health Care Europe, koji više od godinu dana traži krojače za proizvodnju memorijskih jastuka i dušeka.
Kako smatraju u ovoj kompaniji, najveći problem predstavlja to što i ostale firme pretenduju da zaposle istu radnu snagu, a to je najmanja srednja stručna sprema i sposobnost učenja i usvajanja novih veština. Da bi se prevazišao ovaj problem, pomoć opštine i te kako je neophodna, smatraju investitori. Zato se rado na njihov zahtev odazvala lokalna samouprava koja je već preduzela određene korake.
- Već naredne školske godine uvodi se novi smer, tehničar za polimere, jer nam kompanije “Hačiston” i “Albon” traže ovaj profil - naglašava Dušan Ljubišić, načelnik opštinske uprave u Rumi. - Mi smo pre dve godine vratili smer obućar-modelar, ali deca neće da se školuju za ovaj posao.
I u Smederevu je u poslednjih pet godina otvoreno nekoliko hiljada novih radnih mesta, a za svako od njih bilo je bar tri puta više kandidata. Najznačajniji novi poslodavac u proteklih nekoliko godina u Smederevu je finska fabrika kablova za auto-industriju PKC. Ovde je zaposleno 1.500 novih radnika. To je dovelo do toga da stopa nezaposlenosti u Smederevu bude nešto manja od prosečne u Srbiji.
PKC je imao, doduše, i olakšice u zapošljavanju. Komisija za kontrolu državne pomoći odobrila je PKC-u državnu pomoć i obavezala Vladu da isplati 7,5 miliona evra za 1.500 radnika na neodređeno vreme. Osim ovoga, lokalna samouprava je za ovu fabriku izgradila pogone koji su je koštali 628 miliona dinara, te je PKC danas zakupac u gradskim halama.
Finski PKC je drugi po veličini poslodavac nakon Železare Smederevo. Nakon što je kao strateški partner čeličanu preuzela kineska kompanija “Hbis”, poslodavci su ispunili obećano i zadržali svih 5.200 radnika na svojim radnim mestima.
Nova radna mesta u tekstilnoj industriji ponudila je pre tri godine i turska kompanija “Kajzen” gde radi nekoliko stotina radnica. Oni su najavili širenje pogona do čak 2.000 zaposlenih. Lokalna samuprava poslednje tri godine podstiče poslodavce na prijem mladih lekara sa evidencije NSZ.
U Subotici, na evidenciji NSZ, trenutno je oko šest hiljada građana, što je za hiljadu manje nego u istom periodu prošle godine. Polovina njih ima završenu osnovnu školu, 40 odsto srednju, dok deset odsto ima visoko obrazovanje. Po godinama, najviše je starijih od 50 godina, 37 odsto, dok je petina mladih.
Gotovo da nema preduzeća, zdravstvene ustanove ili ugostiteljskog objekta koji se ne žali na nedostatak radne snage. Najveći razlog za ovu naizgled paradoksalnu situaciju je veliki odliv stanovništva, naročito mladih, koji su dobili mađarsko državljanstvo i tako krenuli “trbuhom za kruhom”.
Na drastično smanjenje broja nezaposlenih, koji je do pre nekoliko godina bio i duplo veći, uticalo je i otvaranje pogona velikih inostranih kompanija u Privrednoj zoni “Mali Bajmok”, gde trenutno radi više od šest hiljada ljudi. Pored Subotičana, organizovanim prevozom svakodnevno dolaze radnici iz Bačke Topole, Sombora i okolnih mesta.
Kako bi bar malo ublažili posledice velikog problema, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam najavio je subvencionisanje radnih mesta za deficitarna zanimanja u oblasti zdravstva i informacionih tehnologija.
Leskovac je problem sa napuštenim i devastiranim proizvodnim halama počeo da rešava tako što ih je otkupio tokom stečaja propalih društvenih preduzeća. Lokalna samouprava je pre nekoliko godina, izdvojivši oko 45 miliona dinara, postala vlasnik “Sintetike” i “Jugekspresa”. Hale i zemljište potom su ustupljeni zainteresovanim investitorima, što je bio preduslov da otvore dodatna radna mesta.
Za poslednje četiri godine broj nezaposlenih je smanjen za oko 5.600 ljudi. Tome doprinose i izdvajanja iz gradskog budžeta namenjena samozapošljavanju.
"Džinsi" i "Jura" zaposlili Leskovčane
Za potrebe turskog konfekcionara “Džinsi Srbija”, uz pomoć države u ukupnom iznosu od oko 195 miliona dinara, u Leskovcu je renovirana “Sintetika”, pa se očekuje da ova firma tokom leta, nakon preseljenja u novi i mnogo uslovniji prostor, zaposli još najmanje 300 ljudi.
Zemljište “Jugekspresa” dobila je južnokorejska korporacija “Jura”, koja je sagradila magacinski prostor, dok je postojeće magacine iskoristila za proširenje proizvodnje i zapošljavanje još oko 1.000 radnika.
Trenutno na dodatnih 3,7 hektara “Jugekspresovog” zemljišta grade novu fabriku za proizvodnju matičnih ploča za električne motore. Tu će posao naći još najmanje 500 Leskovčana. Ove dve fabrike, koje trenutno zapošljavaju oko 3.800 Leskovčana, bitno su uticale na smanjenje ukupnog broja nezaposlenih u gradu na Veternici.