Još od početka industrijske revolucije, plašili smo se da će nam nove mašine, od mehanizovanih razboja do mikročipova, ukrasti radna mesta, ali smo se uglavnom tome uspešno odupirali.
Ali prema nekim stručnjacima, zbog sveprisutnosti veštačke inteligencije (AI), ovi strahovi bi mogli postati stvarnost i roboti bi zaista mogli da nam preuzmu poslove.
Prema izveštaju Goldman Saksa iz 2023. godine, procenjuje se da bi veštačka inteligencija sposobna da kreira sadržaj mogla da obavlja četvrtinu poslova koje trenutno obavljaju ljudi. U izveštaju se navodi da bi u EU i SAD automatizacija mogla da uništi 300 miliona radnih mesta. A to bi moglo biti strašno, ako je verovati Martinu Fordu, autoru Pravilo robota: "Kako će veštačka inteligencija promeniti sve.
- Ne radi se samo o tome da se to dešava pojedincima, već bi to moglo da se sistematski sprovodi, dodao je on. „To bi se moglo dogoditi mnogim ljudima, verovatno sasvim iznenada i istovremeno. I to neće uticati samo na pojedince, već i na čitave privrede“.
Srećom, postoje dobre vesti. Naime, stručnjaci navode da još uvek ima mnogo stvari koje veštačka inteligencija ne može da obavi, a to su zadaci koji uključuju ljudske kvalitete, na primer emocionalnu inteligenciju i apstraktno razmišljanje. A prekvalifikacija za poslove koji zahtevaju te veštine bi mogla da smanji verovatnoću da će vas veštačka inteligencija jednog dana zameniti.
- Mislim da postoje tri kategorije koje su prilično sigurne od AI u budućnosti, kaže Ford. „Prvi su kreativni poslovi, pri čemu ne mislim na svakodnevne poslove ili preuređivanje stvari, već na smišljanje novih ideja i izgradnju novih stvari.“
Međutim, to ne znači da će svi poslovi koje smatramo „kreativnim“ biti sigurni. Štaviše, poslovi koji uključuju grafički dizajn i vizuelne, umetničke poslove će verovatno biti prvi koji će nestati jer osnovni algoritmi mogu da narede botovima da analiziraju milione slika što znači da bi veštačka inteligencija mogla odmah da ovlada estetikom. Ali kada je reč o kreativnosti, postoje neki poslovi koji su bezbedni, kaže Ford, a to su „oni u nauci, medicini i pravu... poslovi gde ljudi imaju zadatak da osmisle nove pravne ili poslovne strategije. Mislim da su poslovi tamo sigurni."
Druga sigurna kategorija su poslovi koji zahtevaju prefinjene međuljudske odnose. Tu pre svega misli na medicinske sestre, poslovne konsultante i istraživačke novinare. To su poslovi koji, prema Fordu, „zahtevaju veoma duboko razumevanje ljudi. Mislim da će proći mnogo vremena pre nego što veštačka inteligencija bude imala sposobnost da deluje na načine koji grade odnose."
Treća bezbedna kategorija prema Fordu su „poslovi koji zahtevaju veliku mobilnost, veštinu i sposobnost rešavanja problema u nepredvidivim okruženjima“, a to uključuje većinu trgovačkih poslova, na primer električara, vodoinstalatera, zavarivača i slično. „Ovo su vrste poslova u kojima ste stalno izloženi novim situacijama“, dodao je Ford. „A te vrste poslova će verovatno biti najteže za automatizaciju. Štaviše, da biste automatizovali ovakve poslove, biće vam potrebni roboti kakve vidite u naučno-fantastičnim filmovima. Trebaće vam C-3PO iz Ratova zvezda.”
Međutim, iako će poslovi ljudi u pomenutim kategorijama biti sigurni, to ne znači da će cela profesija ili zanimanje biti odvojeno od AI. Štaviše, prema Joanne Song McLaughlin, vanredni profesor ekonomije rada na Univerzitetu u Bafalu, većina poslova, bez obzira na industriju, ima neke delove koje će tehnologija automatizovati.
- U većini slučajeva poslovi nisu direktno ugroženi, kaže Meklaflin, „ali zadaci će se promeniti“. Ljudski poslovi biće više fokusirani na međuljudske veštine, dodaje Meklaflin. „Velika je verovatnoća da će AI moći mnogo lakše da otkrije rak od ljudi, a može se pretpostaviti da će lekari koristiti novu tehnologiju u budućnosti. Ali ne verujem da će AI u potpunosti zameniti doktore."
I iako će roboti olakšati dijagnozu raka ili neke ozbiljne bolesti, većina ljudi će i dalje želeti da im doktor, odnosno stvarna osoba, saopšti vesti. I to se može primeniti na skoro svaki posao, dodao je Meklaflin, i zato razvoj ovih izrazito ljudskih veština može pomoći ljudima da rade svoj posao uz pomoć veštačke inteligencije.
Ford veruje da je važno napomenuti da visoko obrazovanje ili bolje plaćeni posao nikako nisu zaštita od preuzimanja veštačke inteligencije. „Možda mislimo da je neko ko se bavi činovničkim poslovima na višim pozicijama u lancu ishrane od taksiste“, dodao je, „ali budućnost službenika, ekonomiste ili bankara je više ugrožena od one vozača Ubera jer mi još uvek ne nema autonomna vozila, ali AI zna i može da piše tromesečne finansijske izveštaje, revizijske operacije ili otvori bankovni račun. Obrazovaniji radnici će u većini slučajeva biti ranjiviji od manje obrazovanih radnika. Zamislite samo čistačicu u hotelu tokom letnje sezone i jasno vam je da će taj posao biti veoma teško automatizovati.“
Ukratko, ako želite da vaše radno mesto bude bezbedno od preuzimanja, onda tražite posao u dinamičnom okruženju koje se stalno menja i uključuje nepredvidive zadatke.