Gradnja novog sajma i objekata za međunarodnu specijalizovanu izložbu Ekspo 2027. godine, sa 1.500 stambenih jedinica, veliki je građevinski poduhvat na kojem će morati da bude angažovano mnogo radnika različitih profila.
Ima li Srbija dovoljno radne snage za takvu obimnu gradnju, budući da u građevinarstvu nedostaju radnici svih stručnih sprema, a naročito onih sa niskom spremom zanatskog tipa – tesari, zidari, armirači, pomoćni radnici...?
U ovom trenutku u Srbiji ima dovoljan broj malih i srednjih preduzeća koja mogu da se uhvate u koštac sa ozbiljnim projektima, uverava Saša Torlaković, predsednik sindikata radnika građevinarstva.
– Ipak, ako poslove budu dobijale firme koje nemaju svoje radnike, onda će na gradnji objekata za „Ekspo” biti angažovano nekoliko podizvođača koji uvoze radnike iz inostranstva. „Ekspo” je zato dobra prilika da se angažuju ne samo domaća preduzeća koja imaju svoje radnike, nego i sve firme koje se bave proizvodnjom – i industrijskom i građevinskom. Treba povesti računa o tome ko će sve biti angažovan, koliko ta preduzeća imaju zaposlenih, koje licence imaju, koliko inženjera u stalnom radnom odnosu, šta poseduju od mašina... – nabraja Torlaković. Dodaje da naša država nažalost ne ceni dovoljno domaće građevinske firme.
– Zbog toga uvek imaju prednost neki koji nemaju određene reference da rade na gradnji velikih objekata, a ipak dobijaju te poslove. Do sada se ništa nije učinili da se obnovi radna snaga u Srbiji i građevinska operativa. Tako da, ako budemo angažovali domaća preduzeća koja imaju našu radnu snagu onda će biti sasvim dovoljno radnika na gradilištu „Ekspa”, ali ako političkom logikom uzmemo firme koje nemaju svoju radnu snagu, već iznajmljuju radnike, onda je to druga priča. Onda će nam „Ekspo” graditi turski, indijski i ostali radnici – uveren je Torlaković.
Na kraju prošle godine u građevinskoj industriji bio je 169.771 zaposleni, a u prvom kvartalu 2023. imali smo njih 170.255.
Ipak, da domaća građevinska industrija kao nosilac privrednog rasta u poslednje vreme uopšte ne bi mogla da funkcioniše bez privremenog uvoza radne snage iz Turske, Pakistana, Indije i istočnoevropskih zemalja, uveren je i Bojan Stanić, pomoćnik direktora analitike Privredne komore Srbije.
Ipak, da domaća građevinska industrija kao nosilac privrednog rasta u poslednje vreme uopšte ne bi mogla da funkcioniše bez privremenog uvoza radne snage iz Turske, Pakistana, Indije i istočnoevropskih zemalja, uveren je i Bojan Stanić, pomoćnik direktora analitike Privredne komore Srbije.
Međutim, on smatra da tu treba biti veoma oprezan, jer će Srbija postati veliko gradilište, biće velika koncentracija radnika na jednom prostoru i projektu koji posle treba da privuče svetsku pažnju.
– Moraće da se radi na zaštiti prava tih radnika, njihovoj bezbednosti na radu. A kada govorimo o ključnim poslovima, kao što su podizanje konstrukcija ili ugradnji bezbedonosnih komponenti u objekat, od suštinskog značaja biće ne samo ko to gradi, već i kontrola takvih radova. To su sve stvari na koje treba da se usmeri dodatna pažnja u narednom periodu – nabraja on.
Na gradilištima širom Srbije radi veliki broj stranih radnika, a dolaze iz vanevropskih zemalja. Najviše iz Turske, Egipta i Indije, a dosta je i onih koji rade u oblasti niskogradnje i na izgradnji puteva iz Azerbejdžana i drugih zemalja. Sem zanimanja zanatske struke, nekvalifikovanih i fizičkih radnika, Srbiji nedostaje i stručna radna snaga u metalskom sektoru – varioci, armirači, bravari, električari, majstori za numeričkim i običnim mašinama, pa i inženjerski kadar.
– Ta zanimanja su kod nas stalno u deficitu, manjak je evidentan ali je najveći problem što su ovde plate male, pa naši kadrovi odlaze u inostranstvo, a mi moramo da povlačimo radnu snagu iz drugih zemalja. Zato i ja očekujem da će „Ekspo” graditi i stranci, mada je pitanje da li će ta uvozna radna snaga biti dovoljno stručna – napominje Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije.
On smatra da je za takav veliki poduhvat potrebno da radnici imaju radnog iskustva.
– Da bi se reklo za majstora da je dobar, on treba da ima od tri do pet godina radnog iskustva. Nažalost, takvi naši majstori odlaze u Nemačku, Sloveniju Austriju... Iako varioci i ovde imaju dobru platu, oko 1.000 evra, čim pređu granice EU, oni mogu da zarade od 3.000 do 5.000 evra. Zato smo u deficitu, a to će biti problem i kada krene gradnja „Ekspa” – navodi Zoran Marković.