„Italijanska kompanija iz regije Friuli Venecija Đulija želi da u Srbiji ulaže u zaštitu životne sredine – da otvori prvu fabriku za preradu otpadnih ulja kod nas: firma INN Fleks koja već posluje u Šapcu namerava da proširi poslovanje u našojoj zemlji, a više italijanskih privrednika imalo je sasvim konkretne zahteve za pronalaženje partnera među srpskim kompanijama“, izjavio je Marko Čadež, predsednik PKS nakon poslovnog foruma u Trstu koji su organizovale PKS i komora regije Friuli Venecija.
Forum u Trstu okupio je oko stotinu italijanskih kompanija, banaka i drugih finansijskih institucija ove pokrajine, kojima su predstavljeni uslovi poslovanja na srpskom tržištu, mogućnosti za investiranje i zajedničke poslove sa našim preduzećima, kao i izvozni potencijal privrede Srbije, a Čadež je pozvao italijanske privrednike da ulažu u Srbiju i povezuju se partnerima iz naše zemlje radi zajedničke proizvodnje i izvoza.
Otvarajući skup, nakon emitovanja kratkog promotivnog filma "Srbija luka dobrih investicija", Čadež je predočio italijanskim kompanijama da je Srbija poslednjih godina izgradila podsticajan ambijent za uspešno poslovanje, a da je na komorama i vladama dve zemlje, da informacije o konkretnim mogućnostima približe privrednicima i potencijalnim investitorima i stvore uslove za intenzivniju saradnju.
Zahvaljujući finansijskoj konsolidaciji i strukturnim reformama, Srbija, po rečima predsednika PKS, pred investitore izlazi makroekonomski ojačana, stabilna, sa odgovorom ekonomskom politikom i jasnim propisima, povećanom predvidivošću poslovanja, smanjenim rizicima i poboljšanim kreditnim i rejtingom na međunarodnim listama koje mere uslove poslovanja
U našoj ponudi za investitore su i paket finansijskih podsticaja – od državnih subvencija, preko poreskih do carinskih olakšica, ali i sporazumi o slobodnoj trgovini koji proizvođačima u Srbiji omogućavaju konkurentniji izlaz u region i svet – na tržišta sa više od milijardu potrošača.
Uz to kompanije koje žele da investiraju ili prošire svoje poslovanje u Srbiji uživaju maksimalnu podršku i srpske vlade i nadležnih državnih institucija i Privredne komore Srbije, tokom donošenja odluke o ulaganju, pripreme i realizacije investicije“, ukazao je Čadež.
Sve to je doprinelo da se Srbija nađe među top 15 zemalja Evrope po broju stranih direktnih investicija i na prvom mestu u svetu po vrednosti stranih ulaganja u odnosu na veličinu ekonomija, da za nepunu deceniju privuče 30 milijardi evra stranih direktnih investicija, a samo u poslednje tri godine - sedam milijardi evra, od čega 2,6 milijardi evra u prošloj godini.
„U Srbiji se proizvodi svaki drugi vetrogenerator u Evropi. Proizvod srpske pameti su i softverska rešenja, poput onih za e-benking preko Vajbera ili rezervaciju karata Rajan Era. Voleo bih da, kada pogledate ili dodirnete nešto, osetite da je to stvoreno u zemlji za koju možda niste znali da to može“, rekao je Čadež učesnicima poslovnog foruma.
Ukazujući na značaj koji Srbija pridaje jačanu ekonomskih veza sa regionom Friuli Venecija Đulija, Čadež je podsetio da se predstavništvo Komore za celu Italiju upravo u Trstu, u gradu u kojem je osnovana i zajednička regionalna privredna komora šest ekonomija Zapadnog Balkana.
Predsednik PKS je najavio da će posle današnjeg, prvog foruma u Trstu, prezentacije investicionih i izvoznih potencijala pod nazivom "Nove ekonomske prilike za kompanije italijanskih regiona" biti održane i u drugim italijanskim pokrajinama i da će na njima učestvovati i čelni ljudi srpskih kompanija.
Uveren je da će italijanski privrednici prepoznati šanse koje im se nude na srpskom tržištu koje je od Trsta udaljeno samo pet sati vožnje automobilom.
Predsednik Privredne komore regije Friuli Venecija Đulija, Antonio Paoleti, istakao je da je ove godine došlo do značajnog jačanja saradnjei rasta broja kompanija iz te regije koje rade sa Srbijom, i da je tome doprineo i stalni forum osnovan u ovoj regionalnoj privrednoj komori gde sve italijanske firme koje žele da se povezuju sa srpskim firmama mogu da dobiju potrebne informacije.
Podsetio je da su za velikim kompanijama, poput Fijata, u Srbiju došle i manje koje za njih rade, na poslovne aranžamane u drugim oblastima i napredak u saradnji u poljoprivrednom sektoru.
Paoleti je ukazao da je Srbija na putu ka EU i da je kao takva veoma interesantna italijanskim privrednicima, ali da istovremeno ima i druge prednosti poput bescarinskog izvoza u zemlje poput Rusije.
Gradonačelnik Trsta Roberto Dipjaca rekao je da taj grad postaje prva italijanska luka koja privlači investicije, i da se posebno razvijaju odnosi sa Austrijom, čiji investitori žele da dođu u Trst.
"Ulaskom Hrvatske u EU, a nadam se uskoro i Srbije, odnosi između Trsta i zemalja regiona još više će dobiti na značaju, rekao je Dipjaca.
Ekonomijom pokrajine Friuli Venecija Đulija, jednom od najrazvijenijih u Italiji, dominiraju mala i srednja preduzeća, a zasniva se na specijalizovanoj poljoprivredi, turizmu, razvijenoj proizvodnji malih kućnih aparata, nameštaja i mašinskoj industriji.
Prema analizama PKS, perspektivni sektori za unapređenje ekonomskih veza sa italijanskom privredom, u kojima postoji obostrani interes za poslovanje su, pored automobilskog i metalskog, tekstilna, drvna i industrija hrane, oblast obnovljivih izvora energije i IT sektor.
Italija je jedan od vodećih privrednih partnera Srbije, naše prvo izvozno tržište, drugi partner u izvozu i po ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni i prvi po broju realizovanih investicionih projekata.
Prošlogodišnja trgovina Srbije i Italije bila je prilično uravnotežena sa blagim suficitom na srpskoj strani. Međusobno smo razmenili robu vrednu 3,95 milijardi evra. Na italijansko tržište smo izvezli proizvode za 1,99 milijardi evra , dok je uvoz iznosio 1,96 milijardi evra.
U spoljnotgovinskoj razmeni sa Italijom učestvuje oko 10.000 srpskih firmi, a prema podacima Agencije za privredne registre u Srbiji je registrovano 1711 privrednih subjekata sa većinskim kapitalom italijanskih pravnih i fizičkih lica.
U Srbiju su investirale velikih italijanske kompanije, ali i dosta malih i srednjih preduzeća koja su na naše tržište došla samostalno ili u „pratnji“ velikih sistema. Italijanski investitori do sada su najviše ulagali u tekstilnu, automobilsku i industriju nameštaja i prerade drveta.
Na srpskom tržištu prisutne su i vodeće italijanske banke sa oko 20 odsto učešća u ukupnoj aktivi bankarskog sektora, osiguravajuće kuće koje pokrivaju više od 40 odsto srpskog sektora osiguranja, kao i konsultanske koje firme koje su podrška investitorima iz Italije.