Konobari i kuvari postali su najtraženija zanimanja tamo gde ugostiteljstvo u Srbiji ostvaruje i najveće prihode u Beogradu, Novom Sadu i Zlatiboru, no i ostatak zemlje bori se da dođe do ove radne snage.
Nema lokala u ovim mestima na kojima ne piše da se "traži konobar ili kuvar". Razlog je jasan, naši radnici popunili su prazna radna mesta na primorju Crne Gore i Hrvatske, a mnogi odlaze i na rečne i prekookeanske brodove.
- Imam utisak da niko neće da radi, naći konobara i kuvara danas je gotovo nemoguće. Mahom unajmljujemo nekvalifikovanu radnu snagu koju obučavamo oko šest meseci, a pojedine, moram da kažem, učimo i osnovnom kućnom vaspitanju. Drastično je pao i prihod u ugostiteljstvu, oko pet odsto lokala i restorana u Novom Sadu dobro posluje, ostali ili životare ili su u minusu. Ako se ovako nastavi sa nedostatkom radnika i prihoda, očekujem da ćemo ostati bez polovine restorana i kafića u Beogradu i Novom Sadu – rekao je Dragan Stanojević, vlasnik poslastičarnice Mocart i član Upravnog odbora Udruženja ugostitelja Novog Sada.
Dosta radnika nije prijavljeno
Plate konobara u pomenutim mestima kreću se od 30.000 do 50.000 dinara, uz to treba dodati i bakšiš koji zna da bude i veći od plate, ali ako ste zaposleni u popularnim lokalima gde je u pravilu i najteže raditi. S druge strane, dobar deo pre svega konobara nije prijavljen i radi na crno, što obeshrabruje ljude da se bave ovim poslom.
Prema podacima Ugruženja ugostitelja, u svakom od 1.600 kafića u Novom Sadu fali jedan ili dva radnika, a svaki od 400 restorana traži po jednog kuvara. Brojke u Beogradu množe se od tri do četiri puta, pa u našoj prestonici posao bi moglo da nađe oko 1.000 kuvara i pomoćnih kuvara, te oko 3.000 konobara.
Uoči letnje sezone na Zlatiboru, ovdašnja turistička privreda kopa i rukama i nogama kako bi kadrovski popunila personal koji bi trebalo da se nađe na usluzi brojnim turistima koji će odmarati ovde. Procena je da zlatiborski hoteli i restorani, za novac koji odskače od srpskog proseka, trenutno nude oko 300 radnih mesta, od čega gro otpada na konobare i kuvare. A u ovom regionu gotovo da ih i nema.
- Ne samo u ovom kraju, nego u celoj Srbiji. Maltene po celoj zemlji smo poslali oglase da tražimo konobare i kuvare, ali slaba vajda, prosto ih nema na tržištu. Problem je što deca ne žele da uče ugostiteljsku školu, a provereni konobari tokom leta odlaze na rad na crnogorsko primorje gde su bolje plaćeni - priča Vojkan Janić, direktor hotela "Palisad" na Zlatiboru.
Neophodni kratki kursevi
On kaže da je sve manje vremena da se nađe kadar, a nedostajuća radna snaga je glavna tema među ovdašnjim hotelijerima.
- Ne smem ni da zamislim kakav ćemo problem imati za dve godine do kada će biti otvoreno još nekoliko hotela, a postojeći biti prošireni - navodi on.
- Za konobara je poželjno da zna jedan strani jezik, barem engleski, s obrzirom na sve beći broj stranih turista, mada sve su prilike, s obzirom na ponudu i tražnju, da se ni taj kriterijum neće strogo poštovati. Konobarima se nudi plata između 40 i 50 hiljada dinara, plus smeštaj, ishrana, plaćeni prekovremeni sati - ističe Janić.
Što je kuvar stručniji, to mu se nudi i veća pozicija, a s njom i bolja plata. A najmanja je 60.000 dinara. Iskusnim kuvarima i šefovima kuhinje nudi se i više od 80.000 mesečno, a od njih se traže moderne inovacije u slaganju ukusa i u prezentaciji hrane gostu.
Posle konobara i kuvara u zlatiborskom ugostiteljstvu najviše su traženi recepcionari i sobarice, ali se ovde javlja problem njihovog nepoznavanja jezika, pa su hotelijeri prinuđeni da za posojeći kadar organizuju kurseve.