U poslednjih nekoliko godina više stotina medicinskih sestara i tehničara otišli su na rad u Nemačku i čini se, sudeći po oglasima kojima se oni traže taj trend ne prestaje, međutim u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da je u prvom kvartalu ove godine primetan manji broj zainteresovanih koji su se prijavili na njihov konkurs za posao u ovoj zemlji.
Nadležni kažu da je to zbog toga što srpski radnici za zdravstvenu negu u Nemačkoj ne rade na poslovima za koje su kvalifikovani, već uglavnom kao negovatelji, prepreka je i znanje nemačkog jezika koji je neophodan, a odlazak, procenjuje se, smanjiće i najavljeno povećanja plata i bolji uslovi za zdravstvene radnike, pre svega medicinske sestre.
Istovremeno, u Komori medicinskih sestara i tehničara Srbije navode da se beleži broj medicinskog osoblja, posebno instrumentarki i tehničara, koji se vraćaju iz inostranstva zbog neprihvatljivih uslova.
Nacionalna služba za zapošljavanje, kroz saradnju sa dve nemačke organizacije, posreduje u sklapanju ugovora o radu naših radnika sa nemačkim poslodavcima, a pravna savetnica te institucije Ivana Kastratović kaže za Tanjug da je prioritet NSZ da se ne ugrozi stanje u našem zdravstvenom sistemu.
Podsetila je da je 2016. godine, 360 medicinskih sestri i tehničara samostalno pronašlo poslodavca u Nemačkoj, a 126 njih zaposleno je u okviru projekta "Triple Win" NSZ, da se lane te brojke nisu značajno menjale, dok je u prva četiri meseca ove godine 36 radnika dobilo posao preko ovog projekta, a samostalno njih 47.
Predsednica Udruženja medicinskih sestara-tehničara i babica Dijana Otašević kaže da i dalje postoji niz problema zbog kojih medicinsko osoblje odlazi u Nemačku da radi, ali posebno naglašava loše regulisanu profesiju sestrinstva.
Jedan od razloga, tvrdi Otašević, jesu i losi ekonomski i socijalni uslovi za sestre i tehničare.
"Plate medicinskih sestara su veoma niske, kako je i predsednik Srbije rekao, a one rade najteže poslove u sistemu zdravstvene zaštite", dodala je predsednica udruženja.
Međutim, ona smatra da će povećanje plata zaposlenima u zdravstvu, a pre svega sestrama, koje je Vučić najavio pre nekoliko dana, doprineti, ali ne u potpunosti, odlasku zaposlenih u zdravstvu na rad u Nemačku, i druge zemlje.
"Postoje i dublji problemi kao što je neregulisan status sestara u sistemu zdravstvene zaštite, kao i nepostojanje sestre kao predstavnika profesije u Ministarstvu zdravlja", objasnila je Otašević za Tanjug.
Ona smatra da je neophodno doneti Zakon o sestrinstvu, koji bi se oslanjao na Zakon o zdravstvenoj zašititi, a kojim bi, kako je dodala, sestre postale vidljive a njihove usluge, koje se sada podrazumevaju uz druge, imale tačnu cenu.
U suprotnom, predsednica udruženja sestara, upozorava da bi se mogao nastaviti trend odlaska medicinskog osoblja u inostranstvo, a domaće zdravstvo ostati bez medicinskih sestara.
Kako kaže, sve je to važno jer, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, sestre ostvaruju više od 69 odsto svih zdravstvenih usluga.
Problemima sestara i medicinskog osoblja bavi se i Komora medicinskih sestara i tehničara Srbije, a direktorka komore Radmila Ugrica u probleme je uvrstila i dugo čekanje na radno mesto i dug vremenski period rada na određeno vreme.
Ukoliko Srbija "želi da zadrži" medicinsko osoblje, potrebno je, smatra ona, dobra organizacija i kadriranje zdravstvenih ustanova sa obrazovnim insitucijama i Ministarstvom prosvete.
Pored toga, navela je potrebu povećanja nadoknade za smenski rad, dežurstva i pripravnost.
Ugrica smatra da bi trebalo izmeniti i dopuniti Pravilnik o obavljanju medicinske delatnosti u zdravstvenim ustanovama, gde bi se uradila nova sistematizacija, opis poslova i delokrug rada.