U narednih deset godina roboti bi mogli da preuzmu čak 20 miliona radnih mesta, što bi značilo da će gotovo 8,5 posto globalne proizvodnje postati automatizovano, navodi se u izveštaju „Oksford ekonomiksa”. Oni su već danas sveprisutni, zamenjuju kasire, konobare, berače voća.
U ovom trenutku, svaki robot koji je postavljen u proizvodnom procesu u proseku menja rad 1,6 zaposlenih. Zbog velikog tehnološkog napretka u poslednje dve decenije, roboti su postali isplativiji od ljudske radne snage, tako da je njihova upotreba postala sve učestalija. Samo u periodu od 2011. do 2016. godine cena rada robota pala je 11 odsto, piše Si-En-En.
Najveći porast uvođenja novih tehnologija u proizvodnju beleži automobilska industrija. Prema poslednjim podacima iz 2016. godine, u ovom sektoru oni su obavljali čak 43 odsto rada. Najveću profitabilnost u robotici svakako vidi Kina, koja trenutno drži peto mesto na svetskoj listi po uvođenju novih tehnologija u proizvodnju. Upravo iz ove zemlje dolazi svaki treći robot na svetu. Prema istraživanju Oksforda, do 2030. godine u ovoj zemlji će biti uposleno 14 miliona robota.
Uprkos globalnom rastu koji se predviđa s uvođenjem novih tehnologija, stručnjaci upozoravaju da će taj proces dovesti do jačanja nejednakosti svetskog bogatstva. Prema njihovim podacima, ovde nije reč samo o stvaranju velikih razlika između država, nego i o ogromnoj disperziji koja se može stvoriti unutar jedne zemlje. Tako bi od automatizacije profitirale urbane sredine zbog većeg procenta visokoobrazovanog stanovništva, dok bi ruralna područja postala još siromašnija.