Građani Srbije moraju otvoriti četvore oči pre nego što krenu na rad u inostranstvo, jer mnogi sezonski radnici ne samo da nisu zaradili već su bili žrtve radne eksploatacije u inostranstvu.
Građani Srbije moraju otvoriti četvore oči pre nego što krenu na rad u inostranstvo, jer mnogi sezonski radnici ne samo da nisu zaradili već su bili žrtve radne eksploatacije u inostranstvu.
Katarina Ivanović iz NVO "Astra" koja besplatno pomaže građanima da otkriju prirodu poslovne ponude iz inostranstva navodi da je skoro polovina ponuda koju su prošle godine analizirali imala znakove prevare ili moguće eksploatacije.
Pre prihvatanja ponude, građani Srbije bi trebalo da se raspitaju o radnom zakonodavstvu zemlje u koju idu i traže ugovor.
„Mnogi poslodavci se povuku kada im tražite ugovor. Ali ima i onih koji se služe trikovima pa pošalju ugovor na stranom jeziku i sa dvosmislenim rečenicama. Zato mi besplatno pravno analiziramo te ugovore“, kaže Katarina Ivanović.
Do sada su tokom sezone nezaposleni iz Srbije u najvećoj meri odlazili u Crnu Goru da rade kao konobari, prodavci, čistačice, sobarice, građevinci ili automehaničari.
Od 1. novembra prošle godine se primenjuje Zakon o strancima pa će ove sezone građani Srbije moći legalno da se zaposle tamo samo ako Crnogorci nemaju dovoljno svog kadra ili nezaposleni s evidencije neće da rade posao za koji su kvalifikovani.
Ne dajte novac posredniku
Nezaposleni iz Srbije po zakonu ne treba da daju novac agenciji za posredovanje prilikom prihvatanja posla u inostranstvu.
„To jedino može da učini poslodavac. Takođe, bez obzira na to da li radi na crno, radnik je zaštićen od bilo kakvog oblika eksploatacije“, ističe Ivanović i dodaje da je samo 2014. radna eksploatacija bila ispred seksualne.
- Poslednjih godina retko ko nam je tražio da analiziramo ponude iz Crne Gore, a i kada jeste to su bili uglavnom pouzdani ugostiteljski poslovi - ističe Katarina Ivanović.
Mnogi sezonci planiraju i ovog leta da se zaposle u Crnoj Gori.
- Već godinama radim kao konobarica tokom leta kod istog gazde na crno. Radila sam za dnevnicu od 10 evra plus bakšiš, jedan obrok i smeštaj. Tako ću i ovog leta - uverava Jelena Marjanović iz Novog Sada.
Proverite i agenciju i poslodavca
U udaljenijim državama na sezonskim poslovima se mesečno zarađuje oko 1.000 evra, ali je i rizik veći.
- Ukoliko idu u inostranstvo preko agencije za posredovanje, građani moraju prvo da provere da li je agencija licencirana, registrovana i da li uopšte postoji na prijavljenoj adresi. Takođe, neophodno je da traže lični kontakt s poslodavcem, pričaju s njim preko Skajpa i nađu preko Gugl strit vjua objekat u kome će raditi. Ugovor moraju direktno da potpisuju s poslodavcem, sami da apliciraju za radnu dozvolu u ambasadi i ne smeju nikome da daju pasoš - objašnjava Ivanović.
Ona podseća da je veliki broj građevinaca 2009. u Azerbejdžanu i 2014. u ruskom Sočiju ostao zarobljen jer im je poslodavac uzeo pasoše i plašio ih imigracionom policijom.
- Preko poznanika sam dobio ponudu italijanske firme od 2.500 evra mesečno za posao montažera u Nigeriji. Kada sam došao u Nigeriju, primao sam prvih šest meseci platu, a potom 10 meseci nisam, da bi u jednom trenutku Italijan ugasio firmu. Nije mi platio ni vizu, ni stan poslednjih mesec dana, a ni avionsku kartu za povratak, pa sam se u Srbiju vratio u minusu - kaže za "Blic" montažer Milan Vuković.