Lane je, pokazuju podaci Agencije za privredne registre, u Srbiji poslovalo 146.675 privrednih društava, a izveštaje je dostavilo njih 105.596. Pozitivno je poslovalo 60.566, a negativno 27.272. Pozitivni trendovi su se odrazili na zaposlenost, jer je broj radnika lane u odnosu na 2017. godinu povećan za 50.120, te je u privrednim društvima bilo 1.311.227 zaposlenih.

Bez zaposlenih 32.000 firmi: Pada broj preduzeća sa jednim radnikom

Međutim, kada se pogleda analiza privrednih društava po broju zaposlenih, jasno je da je i lane bilo mnogo firmi koje su poslovale, a u njima niko nije radio. Naime, po podacima APR-a, u 2018. godini u Srbiji je poslovalo 32.155 firmi u kojima nije bilo zaposlenih. Dakle, svaka peta firma nije imala radnika.

U isto vreme, poslovalo je i 22.800 firmi u kojima je radio samo jedan radnik. To praktično znači da je u 54.955 privrednih društava lane bilo samo 22.800 zaposlenih.

U odnosu na 2017. godinu, prošle godine bilo je 567 firmi manje u kojima niko nije radio i 398 preduzeća manje u kojima ima jedan zaposleni. No, uprkos tome, obrtna imovina tih firmi lane se povećala.

Preduzeća bez radnika prošle godine imala su neto dobitak od 37.511.948 dinara i on je bio 45,8 odsto veći nego u 2017. Kod firmi s jednim zaposlenim neto dobitak lene je bio 4,6 odsto veći nego u 2017. godini. U isto vreme, neto gubitak preduzeća bez radnika lane je bio 41,8 odsto manji nego u 2017. godini, dok je kod firmi s jednim zaposlenim on bio 13,4 procenata manji nego godinu ranije.

Valja istaći da osnivanje firme bez radnika nije protivno zakonu, a po podacima, najveći broj tih preduzeća bavi se trgovinom na veliko i malo, uslugama, prerađivačkom industrijom, naučnim, stručnim, inovacionih i tehničkim delatnostima.

Konsultant Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže da postoji više razloga zašto se u Srbiji već godinama osnivaju firme bez radnika ili sa samo jednim zaposlenim.

"Mnoge firme koje imaju finansijske probleme kao što su pretnja od odlaska u stečaj ili blokadu, otvaraju "rezervnu" firmu da bi mogle nastaviti da rade ili eventualno pored svoje firme, koja je već u sistemu PDV-a, otvore još jednu malu jer njihovi klijenti traže da ne rade s onom koja je u legalnom poreskom sistemu", objašnjava Rajić i dodaje da oni tako prodaju deo svojih usluga po nižim cenama, u kojima nema PDV-a.

To se uglavnom radi u uslužnom sektoru, i tu je to česta pojava jer je onda usluga jeftinija 20 odsto. Dakle, deo tih firmi zapravo otvaraju oni koji su već na tržištu.

Razlog za poslovanje firmi bez radnika ili sa samo jednim zaposlenim, po njegovoj oceni, mnogo je ozbiljniji i odnosi se na pranje novca i ilegalne finansijske transakcije.

"Srbija još uvek ima veliku količinu novca koji na tržištu čije se poreklo ne ispituje. Taj novac je ulaže u razne poslove, najviše u građevinarstvo, i to čine i firme koje nemaju radnika. Problem s velikom količinom gotovine imaju i firme koje su u legalnom sistemu. Srbija je u grupi koja je označena kao sumnjiva kada je reč o novčanim transakcijama, i to se u svim drugim država proverava. Tako se, recimo, u Beogradu gotovo dve trećine nekretina kupuje u gotovini, dok je to u evropskim zemljama ispod jedan odsto i svaki put se ispituje odakle novac stiže", kaže Rajić.