Radna eksploatacija je globalni problem koji nije zaobišao ni Srbiju, koja od prošle godine ima usvojenu strategiju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, a na zajedničkom poslu angažovani su država, sindikati i nevladine organizacije.
To je istaknuto na skupu "Poslovanje uz poštovanje ljudskih prava" u organizaciji Saveta Evrope, na kojem je šef Kancelarije SE u Beogradu,Tim Katrajt, naglasio da u Evropi postoji sve više slučajeva trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije.
On je rekao da proizvode ne treba gledati samo kroz cenu, već da treba razmisliti i o tome da li iza njih stoji radna eksploatacija.
Najranjivije kategorije su, kako je rekao, deca, izbeglice - migranti, a eksploatacija se dešava najčešće u oblastima poljoprivrede, tekstilne industrije, ugostiteljstva, građevinarstva, keteringa.
Konsultant SE Tamara Vukasović kaže da se u Srbiji radna eksploatacija ne prepoznaje dovoljno, da je malo slučajeva koji su dobili sudski epilog te i da je nedovoljno zaustavljanje regrutovanja.
Kako je eksploatacija radnika globalni problem često eksploatisani radnici potiču iz Srbije, ali i da je naša zemlja samo tranzitna zona.
Žrtve su najčešće oni koji su u potrazi za poslom, naglasila je Vukasović i dodala da je na meti najčešće nekvalifikovana radna snaga.
"Međutim, predrasude su da se to može desiti samo naivnima. Dešava se svima", istakla je ona.
Nacionalni kooordinator u borbi protiv trgovine ljudima Mitar Đurašković naglasio je da je u avgustu prošle godine usvojena Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima.
Na zajedničkom poslu u sprečavanju radne, ali i svake druge eksploatacije, kako je rekao, su svi: država, sindikati, nevladine organizacije.
Učesnici skupa istakli su da je važno razmišljati o svakom proizvodu kako je nastao i da li su radnici koji su ga radili bili eksploatisani.
Kao primer navedeno je sve veće uvođenje električnih automobila gde je važna komplonenta kobalt koji uglavnom dolazi iz afričkigh rudnika u kojima rade deca.