Od 48.296 tona proizvedenih za devet meseci ove godine, što je povećanje za oko dva odsto od prošlogodišnjeg obima proizvodnje, fabrika Impol Seval u Sevojnu je plasirala na svetsko tržište 96 odsto, a vrednost tog izvoza bila je veća od 93,2 miliona evra.
To je, povodom obeležavanja Dana preduzeća, saopštilo poslovodstvo te fabrike, koja je među našim najvećim izvoznicima, a koja je privatizovana pre 15 godina kada je vlasnik 70 odsto kapitala postala kompanija Impol iz Slovenske Bistrice.
Istakavši da nekadašnja Valjaonica aluminijuma od privatizacije stalno povećava obim proizvodnje i investicija, Ninko Tešić, generalni direktor, rekao je da je za 15 godina u fabriku investirano oko 89 miliona evra, što je pomoglo da se poveća obim proizvodnje i kvalitet proizvoda.
On je dodao i to da fabrika izvozi u Nemačku, Italiju i druge zemlje Evropske unije, ali i u Rusiju, te da je vrednost njenih akcija na berzi povećana od 3,7 do četiri puta. U roku se, kako je kazao, izmiruju sve obaveze prema državi, bankama, dobavljačima i zaposlenima i dosledno se poštuje kolektivni ugovor, dok je prosečna neto zarada za 676 zaposlenih, i to bez plata rukovodilaca, 68.956 dinara.
Govoreći o planovima, on je naveo da je od 2017. do 2025. godine predviđeno ulaganje od 60 miliona evra čime će se, sa sadašnjih 50.000 tona, duplirati proizvodni kapacitet, te da je u toku prva faza modernizacije.
Jernej Čokl, predsednik kompanije Impol Seval iz Slovenske Bistrice, u čijem sastavu su, osim sevojničke fabrike, kompanija u Sloveniji i TLM Šibenik, naveo je da taj sistem postaje prvi u oblasti proizvodnje i prerade aluminijuma na Balkanu i veoma značajan u EU, koji svojim valjanim i presovanim proizvodima prednjači u snabdevanju, prvenstveno, automobilske industrije.
- Fabrika u Sevojnu je veoma dobra i u nju ulažemo veliki novac kako bi je modernizovali i povećali proizvodnju - rekao je Čokl i dodao da se od 40 miliona evra godišnjih investicija na nivou sistema Impol, deo ulaže u sevojničku fabriku.
Međutim, Impol Seval kuburi sa stručnim kadrom, i pored toga što stipendira buduće inženjere metalurgije, a biće joj potrebni i elektroničari.
- U okviru dualnog obrazovanja, počeli smo saradnju sa Tehničkom školom u Užicu koja je upisala jedno odeljenje proizvodnih radnika, koji će kod nas biti na praksi i za tri godine biće nam na raspolaganju - rekao je Tešić i dodao da je najveći problem, ne samo te fabrike nego i cele Srbije, što sposobni i mladi ljudi odlaze u Beograd i inostranstvo.
Antrfile: Pomodarstvo menadžmenta
- Imamo 50 prijava za posao i među njima je tridesetoro dece naših radnika koji su diplomirali ekonomiju ili menadžment. Veliki je pritisak na mene, ali ne možemo da zaposlimo 30 ekonomista i menadžera. Kada su upisivali fakultete, niko od njih nije došao kod nas po savet, a ja bih im savetovao da upišu metalurški fakultet i svi bi sada radili. Bilo je pomodarstva i upisivali su se razni menadžmenti, pa sada imamo problem u celom društvu, poručio je Ninko Tešić.